Gde poželeh da je moja…


Dal’ se bar ponekad seti?
Plašim se da ne…
Prosto… Ko u opereti… Sklopilo se sve:
Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac,
A kulise… Zavejani grad…
Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most
Zavejani Trg Heroja… gde poželeh da je moja,
I da uvek bude kao tad.